Korrupsiyaga qarshi kurash
Korrupsiyaga nisbatan murosasiz munosabatni shakllantirish borasida tayyorlangan targ‘ibot materiallar
Davlat organlari va tashkilotlari, ularning hududiy va tarkibiy bo‘linmalarida korrupsiyaviy xavf-xatarlarni baholash amaliyoti Yuklab olish
Korrupsiyaga qarshi kurashish borasida O‘zbekiston Respublikasi davlat siyosatining asosiy yo‘nalishlari Yuklab olish
Hisobot davri va o'tgan yilning shu davrida korrupsiyaga qarshi kurashish mavzusida tashkil etilgan targ'ibot tadbirlari haqida ma'lumot Yuklab olish
Mavjud manfaatlar to‘qnashuvi to‘g‘risidagi xabarnoma, ehtimoliy manfaatlar to‘qnashuvi to‘g‘risidagi deklaratsiyalar va manfaatlar to‘qnashuvini hisobga olish reyestrining namunaviy shakllarini tasdiqlash haqida Yuklab olish
Manfaatlar to‘qnashuvi holatlarining hisobga olish reyestri Yuklab olish
Manfaatlar to‘qnashuvi holatlari yuzasidan ma'lumot Yuklab olish
2024-yil davomida manfaatlar to'qnashuvi to'g'risidagi deklarasiyani to'ldirgan xodimlar to'g'risidagi ma'lumot Yuklab olish
Chiroqchi tumanida aksilkorrupsiya oyligi doirasida “Ochiq eshiklar kuni” o‘tkazildi Havola orqali ko'rish
Коррупцияга оид жиноятлар учун жазо кучайтирилди
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев томонидан 2026 йил 22 июнда «Ўзбекистон Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига коррупцияга қарши курашиш самарадорлигини оширишга, коррупцияга оид жиноятлар учун жавобгарлик муқаррарлигини таъминлашга қаратилган қўшимча ва ўзгартиришлар киритиш тўғрисида»ги ЎРҚ-1155 Қонуни имзоланди.
Унга кўра, Жиноят кодексида “коррупцияга оид жиноятлар” тушунчасига таъриф берилиб, қуйидаги 18 турдаги жиноятлар кириши белгиланди:
-
167-моддаси (Ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) учинчи қисмининг “д” банди (мансаб мавқеини суиистеъмол қилиш йўли билан содир этилган бўлса);
-
168-моддаси (Фирибгарлик) тўртинчи қисмининг “г” банди (хизмат мавқеидан фойдаланиб содир этилган бўлса);
-
1929 –модда (Тижоратда пора эвазига оғдириб олиш);
-
19210-модда (Нодавлат тижорат ташкилотининг ёки бошқа нодавлат ташкилотининг хизматчисини пора эвазига оғдириб олиш);
-
19211-моддаси (Нодавлат тижорат ташкилотида ёки бошқа нодавлат ташкилотида мансабдор шахслар томонидан ўз ваколатларини суиистеъмол қилиш) иккинчи қисмининг “в” банди (ғаразгўйлик ниятларида содир этилган бўлса);
-
205-моддаси (Ҳокимият ёки мансаб ваколатини суиистеъмол қилиш) иккинчи қисмининг “в” банди (ғаразгўйлик ниятларида содир этилган бўлса);
-
206-моддаси (Ҳокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чиқиш) иккинчи қисмининг “в” банди (ғаразгўйлик ниятларида содир этилган бўлса);
-
208-моддасининг (Ҳокимият ҳаракатсизлиги) иккинчи қисмида (Ҳокимият ҳаракатсизлиги ғаразгўйлик ниятларида содир этилган бўлса);
-
209-моддаси (Мансаб сохтакорлиги) иккинчи қисмининг “в” банди (ғаразгўйлик ниятларида содир этилган бўлса);
-
210-модда, (Пора олиш);
-
211-модда, (Пора бериш);
-
212-модда, (Пора олиш-беришда воситачилик қилиш);
-
213-модда, (Давлат органининг, давлат иштирокидаги ташкилотнинг ёки фуқаролар ўзини ўзи бошқариш органининг хизматчисини пора эвазига оғдириб олиш);
-
214-модда, (Давлат органи, давлат иштирокидаги ташкилот ёки фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органи хизматчисининг қонунга хилоф равишда моддий қимматликлар олиши ёки мулкий манфаатдор бўлиши);
-
2141-модда, (Спорт мусобақалари иштирокчилари ва ташкилотчиларининг қонунга хилоф равишда моддий қимматликлар олиши ёки мулкий манфаатдор бўлиши);
-
2142-модда, (Спорт мусобақалари иштирокчилари ва ташкилотчиларини пора эвазига оғдириб олиш);
-
301-модда (Ҳокимиятни суиистеъмол қилиш, ҳокимият ваколатидан ташқарига чиқиш ёки ҳокимият ҳаракатсизлиги) иккинчи қисмининг “б” банди (ғаразгўйлик ниятларида содир этилган бўлса);
-
243-модда (Жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштириш) сида назарда тутилган жиноят, агар мазкур жиноят коррупсияга оид жиноятларни содир этиш натижасида олинган даромадларни легаллаштириш билан боғлиқ ҳолда содир этилган бўлса.
Шунингдек, 5 турдаги коррупцион жиноятлар учун жазодан муддатидан илгари шартли озод қилиш ёки жазони енгилроғи билан алмаштириш қоидалари қўлланилмаслиги белгиланди;
Улар:
-
Ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш ҳамда фирибгарлик учун ҳукм қилинган ва етказилган зарарнинг ўрнини тўлиқ қопламаган;
-
такроран ёки хавфли рецидивист бўла туриб ёхуд жуда кўп миқдорда пора олиш;
-
пора бериш;
-
пора олиш-беришда воситачилик қилиш;

